Republičko udruženje Srbije za pomoć osobama sa autizmom

Osobe sa autizmom treba da uživaju ista prava i privilegije kao i ostali stanovnici Evrope jer su u potpunosti adekvatni sa autizmom. Ta prava treba da se unapređuju, zaštite i sprovode u odgovarajućim zakonima svake zemlje. Deklaracija Ujedinjenih nacija o Pravima Mentalno Retardiranih Osoba (1981) i Pravima Hendikepiranih Osoba (1975) i druge relevantne deklaracije o Ljudskim pravima treba da budu uzete u obzir, a posebno sa autizmom sledeća prava treba posebno uključiti:

Pravo osoba sa autizmom da žive samostalan i celovit život u skladu sa svojim mogućnostima.
Pravo osoba sa autizmom na dostupnu, nepristrasnu i tačnu kliničku dijagnozu i tretman.
Pravo osoba sa autizmom na dostupno i adekvatno obtazovanje.
Pravo osoba sa autizmom (i njihovih predstavnika) da budu uključeni u sva odlučivanja koja se tiču njihove budućnosti: Njihove lične želje moraju biti u najvećoj mogućoj meri prepoznate i uvažene.
Pravo osoba sa autizmom na dostupno i adekvatni stanovanje.
Pravo osoba sa autizmom na opremu, pomoć i podršku neophodnu za sardžaj života sa poštovanjem i nezavisnošću.
Pravo osoba sa autizmom na prihod dovoljan da obezbedi adekvatnu ishranu, odeću, smeštaj i ostale životne potrebe.
Pravo osoba sa autizmom da učestvuju, koliko je moguće, u realizaciji i rukovođenju usluga koje obezbeđuju njihov ugodan život.
Pravo osoba sa autizmom na adekvatno savetovanje i brigu za njihovo fizičko, mentalno i duhovno zdravlje. U ovo pravo je uključen i adekvatan tretman i medicinska zaštita u najboljem interesu invalida, sa preduzetim svim zaštitnim merama.
Pravo osoba sa autizmom na adekvatno zaposlenje i stručnu obuku bez diskriminacije i predrasuda. Obuka i zapošljavanje treba da zadovolje mogućnosti želje individue.
Pravo osoba sa autizmom na dostupan prevoz i slobodno kretenje.
Pravo osoba sa autizmom na učešće u kulturnim, zabavnim, rekreativnim i sportskim aktivnostima.
Pravo osoba sa autizmom na ravnopravno korišćenje svih sredstava, usluga i učešća u aktivnostima zajednice.
Pravo osoba sa autizmom na seksualne i ostale odnose, uključujući i brak, bez iskorišćavanja ili prisile.
Pravo osoba sa autizmom (i njihovih predstavnika) na zakonsko zastupanje i potpunu zaštitu njihovih legalnih prava.
Pravo osoba sa autizmom na slobodu od straha i pretnji zatvaranjem u psihijatrijske bolnice ili druge ustranove zatvorenog tipa.
Pravo osoba sa autizmom na slobodu od zloupotrebe fizičkim tretmanom ili zanemarivanjem.
Pravo osoba sa autizmom na slobodu od zloupotrebe ili pogrešne primene medikamentne terapije.
Pravo osoba sa autizmom (i njihovih predstavnika) na informacije sadržane u njihovim ličnim, medicinskim psihijatrijskim i obrazovnim dokumentima.

Prezentovano na IV Kongresu Autizma Evrope ,Hag, 10. marta 1992. godine a usvojen tekst kao deklaracija Evropskog Parlamenta, 9. maja 1996. godine....Povratak na početak

Pravna zaštita osoba sa autizmom

Republičko Udruženje Srbije za pomoć osobama sa autizmom se zalaže za uspostavljanje pravnog sistema zaštite osoba sa autizmom koji bi garantovao ovim osobama ostvarenje svih prava formulisanih u povelji o pravima osoba sa autizmom, Hag 1992, koja se zasniva na Deklaraciji Ujedinjenih Nacija o Pravima hendikepiranih osoba iz 1975. i drugim relevantnim deklaracijama o ljudskim pravima.

Sistem podrške i zaštite osoba sa autizmom treba da institucijalno obuhvata sve osobe sa autizmom, bez obzira na uzrast i mesto stanovanja i bio je obavezujući za državu, organe lokalne vlasti i porodice osoba sa autizmom.

Potrebno je da se u cilju rešavanja problema dijagnostike ove populacije osnuje institucija za dijagnostiku i rani tretman dece sa autističnim spektrom i srodnim razvojnim poremećajima. Ova institucija, čiji bi jedan od osnivača trebalo da bude i Republičko Udruženje Srbije za pomoć osobama sa autizmom (to treba zakonom regulisati), sprovodila bi dijagnostičke postupke u skladu sa kriterijumima Svetske zdravstvene organizacije, pratila bi razvoj osoba sa autizmom i njihovih porodica tokom čitavog života.

Centri za socijalni rad i patronažne službe treba da se zakonski obavežu da imaju evidenciju i da brinu o osobama sa autizmom i njihovim porodicama.

Deci sa autizmom u ranom uzrastu treba obezbediti pravo na uključivanje u razvojno-terapeutske dečije vrtiće ili u redovne grupe u zavisnosti od toga šta je u interesu deteta, bez ikakve diskriminacije.

Sva deca sa autizmom predškolskog i školskog uzrasta treba da budu uključena u predškolska ili školska odeljenja i odeljenja za profesionalnu obuku osoba sa autuzmom u okviru škola za decu sa problemima u učenju ili u okviru redovnih škola ukoliko se proceni da je to u interesu određenog deteta sa autizmom i da su obezbeđeni svi uslovi koji bi mu omogućili pohađanje nastave u redovnim školama bez štetnih posledica. Postojeće programe u okviru obrazovanja osoba sa autizmom treba uskladiti sa svetskim standardima, koji se zasnivaju na individualnom pristupu. Škole za decu sa problemima u učenju treba da imaju zakonsku obavezu da osnivaju odeljenja za autizam kako bi sva deca sa autizmom ostvarila svoje pravo na obrazovanje.

Svim osobama sa autizmom treba omogućiti da ostvare pravo na rad u okviru zaštitnih radionica ili farmi, a u slučajevima kada se proceni da je to moguće, treba im obezbediti zaposlenje u redovnim institucijama. Osobama sa autizmom, koje treba da se odvoje od porodice, potrebno je omogućiti humani smeštaj u okviru stanova ili kuća u urbanoj sredini ili u okviru farmi gde bi im bilo omogućeno da borave do kraja života.

Dijagnostički i terapeutski postupci u zdravstvenoj zaštiti osoba sa autizmom se često ne sprovode, pa im je praktično uskraćeno pravo na lečenje, što je u skorijoj prošlosti rezultiralo smrću dva mladića. Smatramo da u cilju rešenja ovog problema svaki regionalni medicinski centar treba da ima potreban broj kreveta u zasebnim sobama za koje bi prioritet imale osobe sa autizmom. Medicinsko osoblje koje leči i pruža negu osobama sa autizmom treba da bude upoznato sa prirodom autizma, a pratiocima treba omogućiti da budu prisutni u toku celokupnog lečenja. Odbijanje lečenja osoba sa posebnim potrebama treba zakonski najstrožije kažnjavati.

Republičko Udruženje Srbije za pomoć osobama sa autizmom se zalaže za stvaranje zakonske mogućnosti da u saradnji sa državom učestvuje u formiranju i rukovođenju institucija za obrazovanje,rad i smeštaj osoba sa autizmom, kao i u donošenju svih zakona koji se tiču ove populacije. Ovakva rešenja su dala dobre rezultate u zemljama koje imaju razvijen sistem zaštite osoba sa posebnim potrebama, a naše Udruženje je doprinelo formiranju i boljem radu svih relevantnih institucija za autizam u Srbiji u meri u kojoj nam je to omogućeno. Aktuelan je primer odeljenja za profesionalno obrazovanje osoba sa autizmom pri O.Š.”Anton Skala”, gde smo, posle trogodišnje borbe za otvaranje ovog odeljenja, u većoj meri osposobili prostor za kvalitetno sprovođenje nastave.

Želja roditelja da obezbede što humaniji i sadržajniji život svojoj deci, kao i spremnost našeg udruženja da obezbedi finansijska sredstva, može biti od velike koristi državi u rešavanju svih problema vezanih za autizam.

Slučajevi zlostavljanja, zanemarivanja i neadekvatnog tretmana osoba sa autizmom, sa kojima je Republičko udruženje Srbije za pomoć osobama sa autizmom upoznato, nikada nisu rešeni. Često je kod roditelja prisutan strah da se suprostave ljudima zaposlenim u ustanovi u kojoj boravi njihovo dete, zbog mogućeg daljeg lošeg tretmana ili izbacivanja iz ustanove. Mali broj slučajeva gde su se roditelji obraćali policiji ili pravosudnim organima zbog fizičkog zlostavljanja osoba sa autizmom, zataškan je. Zalažemo se za zakonska rešenja koja će u najvećoj mogućoj meri zaštititi osobe sa autizmom od zanemarivanja i zlostavljanja: takođe se zalažemo za uspostavljanje adekvatnog sistema kontrole i nadzora u svim ustanovama za dijagnostiku, obrazovanje, radnu okupaciju i boravak ovih osoba. U tretmanu osoba sa autizmom treba da se poštuju sve norme zagarantovane međunarodnim konvencijama.

Republičko udruženje Srbije za pomoć osobama sa autizmom postoji od 1977.godine i tokom svog postojanja je iniciralo donošenje zakonskih normativa od koji su neka u skladu sa aktuelnim evropskim standardima; svojim angažovanjem se izborilo za otvaranje svih relevantnih institucija za autizam i pomoglo je u njihovom opremanju i unapređenju programskih sadržaja, organizovanjem seminara, gostovanja stručnjaka iz inostranstranstva, izložbi, koncerata i medijskom promocijom se zalagalo za širenje afirmativne slike o autizmu i u skladu sa materijalnim i organizacijonim mogućnostima pružalo raznovrsnu pomoć osobama sa autizmom i njihovim porodicama. U Skupštini i Upravnom odboru udruženja zastupljeni su roditelji osoba sa autizmom iz cele Srbije i iz svih značajnih institucija za autizam. Naše Udruženje je u potpunosti volontersko, bez obezbeđenih prostorija za rad, čime smo stavljeni u neravnopravan položaj u odnosu na ostala udruženja za pomoć osobama sa posebnim potrebama.Značajan deo našeg Udruženja je Stručni tim koji takođe radi bez ikakve materijalne nadoknade.

Zalažemo da se zakonski reguliše rad udruženja za pomoć osobama sa posebnim potrebama tako da za određenu vrstu poremećaja može da postoji samo jedno nacionalno udruženje u okviru kojeg mogu da funkcionišu regionalna udruženja sa velikim stepenom autonomije, ali u skladu sa osnovnim načelima nacionalnih udruženja. Ovakva rešenja, prema našim saznanjima, postoje u zemljama sa razvijenim sistemom zaštite osoba sa posebnim potrebama, pa ih treba primeniti i kod nas. Isuviše liberalni kriterijumi za osnivanje udruženja za pomoć osobama sa posebnim potrebama nije u interesu ovih osoba jer se otvara širok prostor za manipulacije kada nije jasno ko zastupa interese određene grupacije.

Diskusija prezentovana na stručnoj konferenciji ''Pravni aspekti invalidske zaštite'', Milan Marković učesnik u diskusiji, član Upravnog odbora Udruženja, Beograd, 15.05.2002. god ...Povratak na poćetak

O autizmu

Povelja o pravima osoba sa autizmom

Pravna zaštita osoba sa autizmom